Kako postati trgovac?

Интердисциплинарна анализа: Филозофски парадокси, историјски контекст Церске битке и метафора перспективе

Увод

Овај извештај пружа свеобухватну анализу и синтезу филозофских концепата, историјских догађаја и пословних метафора, одговарајући на сложен упит који захтева дубоки интердисциплинарни приступ. Циљ је да се разјасне кључни филозофски парадокси, истраже кључни аспекти Церске битке, осветле интелектуалне и породичне везе између истакнутих српских личности, и протумачи значај метафоре о перспективи. Кроз ову анализу, успоставиће се међусобне везе између наизглед различитих тематских целина, показујући како филозофска размишљања могу обогатити разумевање историје, а историјски контекст пружити емпиријску подлогу за апстрактне концепте.

I. Филозофски Парадокси: Бенардетеов Парадокс и Парадокс Изненадног Испита

Бенардетеов Парадокс

Бенардетеов парадокс је филозофски проблем који је формулисао Џ. А. Бенардете, а који се бави немогућношћу почетка или завршетка радње у присуству бесконачног низа препрека. Пример овог парадокса укључује човека који намерава да пређе миљу, али бесконачан број богова планира да га омета, постављајући баријере на свакој половини преостале удаљености – на пример, на пола миље, четвртини миље, осмини миље, и тако даље до бесконачности.

Контрадикција парадокса лежи у чињеници да човек не може да започне ходање јер ће га баријера зауставити и на најкраћој удаљености, али ако не започне ходање, ниједна баријера се неће подићи. Овај парадокс је блиско повезан са Зеноновим парадоксима кретања, посебно парадоксом Ахила и корњаче или парадоксом дихотомије. Оба парадокса истражују природу бесконачности и континуитета простора и времена, сугеришући да кретање или завршетак задатка могу довести до логичких контрадикција ако се прихвати постојање бесконачног броја корака или тачака. Ова истраживања откривају како бесконачна дељивост простора или времена може довести до закључка да је кретање само по себи илузија, јер се радња не може ни започети ни завршити ако бесконачан број неинстантних догађаја мора претходити њеном завршетку.

Парадокс изненадног испита (Unexpected Hanging Paradox / Surprise Test Paradox)

Парадокс изненадног испита поставља ситуацију у којој професор најављује да ће се изненадни тест одржати једног дана следеће недеље, са условом да студенти неће моћи да знају унапред који ће то дан бити.

Расуђивање студента почиње логичким елиминисањем могућности. Студент закључује да тест не може бити у петак, јер ако се не догоди до четвртка, онда би у четвртак увече знао да ће тест бити у петак, што га чини предвидљивим, а тиме и не-изненадним. Пошто је петак елиминисан, студент затим расуђује да тест не може бити ни у четвртак. Ако се тест не догоди до среде, а петак је већ искључен, онда би у среду увече знао да тест мора бити у четвртак, што га чини предвидљивим. Настављајући ову логику, студент закључује да тест не може бити одржан ни једног дана у недељи.

Међутим, када тест буде одржан, он јесте изненађење, што противречи студентовом закључку. Парадокс стога лежи у сукобу између логичког предвиђања и стварног исхода. Овај парадокс истражује границе знања, предвиђања и самореферентности. Он показује како наизглед логички исправно расуђивање може довести до апсурдног или самопротивречног закључка, доводећи у питање наше разумевање сигурности и могућности предвиђања будућих догађаја. Овај парадокс није само логичка загонетка, већ одражава дубље филозофске проблеме везане за природу знања и предвиђања у системима где чин знања може утицати на оно што се зна. Ово има импликације на разумевање сложених система, укључујући историјске догађаје, где је потпуно предвиђање често немогуће.

Компаративна анализа кључних филозофских парадокса

| Назив парадокса | Основна премиса | Логичка контрадикција/Импликација | Кључни филозофски концепт |

|---|---|---|---|

| Бенардетеов парадокс | Бесконачан низ препрека спречава почетак или завршетак радње. | Акција не може ни почети ни завршити, али препреке се не појављују ако акција не почне. | Бесконачност, могућност, детерминизам |

| Парадокс изненадног испита | Најава догађаја који мора бити изненађење. | Логичко предвиђање догађаја чини га не-изненадним, али се он ипак догоди као изненађење. | Знање, предвиђање, самореферентност, епистемологија |

Ова компаративна анализа помаже у разумевању како се различити филозофски парадокси баве фундаменталним питањима о природи стварности, знања и могућности. Они изазивају наше интуитивно разумевање света и подстичу дубље промишљање о границама логике и перцепције.

II. Церска Битка: Повод, Узрок и Историјски Значај

Шири контекст Првог светског рата и узроци

Први светски рат започео је као резултат сложене мреже савезништава, империјалистичких амбиција, трке у наоружању и дубоких етничких и националистичких тензија које су се развијале у Европи деценијама пре сукоба. Аустроугарска је, у годинама пре Првог светског рата, заостајала за индустријализованим државама Западне Европе како у економском учинку тако и у војним издацима. Ипак, до 1914. године, ниво индустријализације у одређеним регионима Монархије, попут Беча, Моравске, Шлезије и Бохемије, достигао је или чак премашио западноевропски просек, а земља је постала 4. највећи произвођач машина у свету. Међутим, упркос овом значајном индустријском капацитету, ново поље војне авијације располагало је веома скромним средствима, а укупна војна потрошња била је ниска. Овај диспаритет између индустријског потенцијала и војне спремности указује на то да су унутрашњи фактори, попут скромних средстава за авијацију или стратешких приоритета, спречили пуну мобилизацију индустријских капацитета за војне потребе пре самог сукоба.

Непосредни повод: Сарајевски атентат и Јулска криза

Непосредни повод за избијање Првог светског рата био је атентат на наследника аустроугарског престола, надвојводу Франца Фердинанда, у Сарајеву 28. јуна 1914. године, који је извршио српски студент Гаврило Принцип. Овај догађај покренуо је Јулску кризу. Аустроугарска је 23. јула издала ултиматум Србији, оптужујући је за организовање атентата. Одбијање ултиматума довело је до објаве рата Србији 28. јула, након чега је Београд бомбардован следећег дана, чиме је и званично започео Први светски рат. Објава рата Србији активирала је низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата широм Европе, и до краја августа 1914. већи део континента се нашао у рату.

Кључни догађаји и ток Церске битке (Јадарске битке)

Церска битка, позната и као Јадарска битка, била је значајан војни сукоб између Аустроугарске и Србије у августу 1914. године, током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату. Битка је вођена од 12. до 24. августа 1914. године.

Увод у битку обележили су артиљеријски напади Аустроугарске војске од 29. јула до 11. августа, након чега су успостављени понтонски мостови преко Саве и Дунава. Аустроугари су 12. августа ушли у Лозницу и Шабац, прелазећи Дрину и Саву. Српска врховна команда, под војводом Путником, одлучила се за стратегијски дочек, повлачећи главнину војске на одбрамбене линије у Шумадији, док су извиднице постављене дуж границе ради обавештавања о правцу главног напада. Војвода Радомир Путник је 15. августа наредио контранапад.

Битка је започела у ноћи 15. августа 1914. године, када су делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице на источним падинама Церске планине, код села Текериш. Генерал Степа Степановић, командант Друге српске армије, самоиницијативно је схватио важност планине Цер и одлучио да заузме доминантне коте Тројан и Косанин град. Српска војска је извршила ноћни препад на улогорену аустријску војску. Борбе су се водиле за контролу градића и села око планине, као и за Шабац, који је имао стратешку важност. До јутра 16. августа, Срби су заузели венац Дивача и отерали Аустроугаре из Бориног села. Аустроугарске трупе су претрпеле знатне губитке и повукле су се у нереду. Српска контраофанзива настављена је дуж Цера и Иверка. Морал аустроугарских трупа је опао 19. августа, и хиљаде војника се повукло у Аустроугарску, многи се подавивши у Дрини. Срби су 24. августа поново ушли у Шабац, чиме је битка званично завршена.

Стратешки и тактички значај битке

Церска битка је била битка у сусрету, маневарског типа, што значи да нису коришћени ровови, за разлику од каснијих битака у Првом светском рату. Ово је омогућило брз завршетак битке за 9 дана. Током битке, циљ српске војске био је заузимање кота Косанин град и Трајан.

Победа Србије над бројно надмоћнијим непријатељем означила је прву победу Савезника над Централним силама у Првом светском рату. Успех битке привукао је светску пажњу на Србију и донео јој наклоност у неутралним и савезничким земљама. Многи странци су дошли у Србију нудећи финансијску, политичку, хуманитарну и војну помоћ. Ова победа, као прва савезничка, имала је значајан психолошки и дипломатски утицај изван самог бојишта. Дошла је у тренутку када су остале чланице Антанте губиле битке на другим фронтовима , пружајући витални морал и доказујући да Централне силе нису непобедиве. Ово је претворило локалну битку у симбол отпора и наду за савезнике.

Перцепција снага и губици

Аустроугарска је првобитно планираних 308.000 војника за инвазију на Србију смањила на око 200.000, јер је велики део Друге аустроугарске армије пребачен на Руски фронт. Аустроугарска је поседовала модерне пушке у изобиљу, дупло више митраљеза, веће залихе муниције и бољу саобраћајну и индустријску инфраструктуру. Врховни командант аустроугарских снага био је генерал Оскар Поћорек, који је потцењивао Србе.

Србија је могла да мобилише око 450.000 војника, али је главнина снаге која се супротставила Аустроугарима бројала око 180.000 војника (Прва, Друга и Трећа армија, као и Ужичка војска). Србија је имала недостатак артиљеријске муниције и одговарајуће обуће за регруте, а процењено је да око 50.000 војника не би имало ништа осим шињела и шајкача. Иако су Срби имали недостатке у опреми и муницији, њихови војници су били искуснији и обученији од аустроугарских након Балканских ратова. Ово искуство и обученост показали су се као кључни фактор у превазилажењу аустроугарске бројчане и материјалне надмоћи. Овај исход показује да квалитет људства и тактичка припремљеност могу бити одлучујући у раним фазама рата, пре него што индустријска производња и логистика постану доминантни. Врховни командант српских снага био је престолонаследник принц Александар, са начелником генералштаба војводом Радомиром Путником. Генерал Степа Степановић је командовао Другом армијом и био је најзаслужнији за победу, након чега је унапређен у чин војводе.

Српски губици су износили 3.000—5.000 погинулих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи: 6.000—10.000 погинулих, 30.000 рањених, 4.500 заробљених, 46 заробљених топова, 30 митраљеза и 140 вагона муниције.

Злочини

Након битке, Срби су открили доказе о страшним злочинима које је аустроугарска војска починила у окупираним градовима и селима. Стотине мушкараца је насумично убијено, а многе жене и деца су силовани пре него што су убијени. Многе злочине су починили други Јужни Словени (Хрвати и Босански муслимани) који су служили у аустроугарској војсци. Српски генерал Павле Јуришић Штурм изјавио је да су пронађене групе масакрираних људи, укључујући жене и децу, са одраном кожом и одсеченим грудима. Злочини почињени од стране аустроугарских снага нису само морални прекршаји, већ су имали и стратешке последице. Они су вероватно додатно учврстили српски отпор и допринели негативној перцепцији Аустроугарске на међународној сцени, што је ојачало позицију Србије код савезника и неутралних земаља.

Хронологија кључних догађаја Церске битке и Првог светског рата

| Датум | Догађај | Значај |

|---|---|---|

| 28. јун 1914. | Сарајевски атентат | Непосредни повод за Јулску кризу и Први светски рат. |

| 23. јул 1914. | Аустроугарски ултиматум Србији | Кључни корак ка ескалацији сукоба. |

| 28. јул 1914. | Објава рата Аустроугарске Србији | Почетак Првог светског рата. |

| 29. јул – 11. август 1914. | Артиљеријски напади и прелазак Аустроугара преко Саве и Дрине | Почетак инвазије на Србију и увод у Церску битку. |

| 12. август 1914. | Аустроугари улазе у Лозницу и Шабац | Заузимање стратешки важних градова. |

| 15. август 1914. | Почетак Церске битке (код Текериша) | Српски контранапад и почетак кључних борби. |

| 19. август 1914. | Пад морала аустроугарских трупа и повлачење | Прекретница у бици, почетак српске победе. |

| 24. август 1914. | Срби поново улазе у Шабац | Званичан завршетак Церске битке и српска победа. |

Компаративни преглед снага и губитака у Церској бици

| Категорија | Аустроугарска | Србија |

|---|---|---|

| Укупна мобилисана снага (планирана/могућа) | 308.000 (планирано), смањено на ~200.000 | ~450.000 (могуће), ~180.000 (ангажовано) |

| Снаге ангажоване у бици | ~200.000 | ~180.000 |

| Опрема/Муниција | Модерне пушке, дупло више митраљеза, веће залихе муниције, боља инфраструктура | Недостатак артиљеријске муниције, адекватне обуће; 50.000 војника без обуће осим шињела и шајкача |

| Команданти | Генерал Оскар Поћорек (врховни командант) | Престолонаследник Александар (врховни командант), војвода Радомир Путник (начелник генералштаба), генерал Степа Степановић (командант Друге армије) |

| Погинули | 6.000—10.000 | 3.000—5.000 |

| Рањени | 30.000 | 15.000 |

| Заробљени | 4.500 | Нема података |

| Заробљена артиљерија | 46 топова | Нема података |

| Заробљени митраљези | 30 митраљеза | Нема података |

III. Јован Цвијић, Јевто Дедијер и Владимир Дедијер: Интелектуалне и Породичне Везе

Јован Цвијић (1865-1927): Пионир српске географије и етнографије

Јован Цвијић, рођен у Лозници 1865. године у имућној трговачкој породици, представља једну од најзначајнијих фигура српске науке. Највећи део свог стваралаштва посветио је Србији и Балканском полуострву. Његова монументална монографија „Балканско полуострво. Друштвена географија“ објављена је на француском језику у Паризу 1918. године. Његов рад се сматра темељем српске географске науке. Цвијићев фокус на Балканско полуострво и његова друштвена географија нису били само академски подухват, већ су имали дубоке геополитичке импликације у периоду пре и током Првог светског рата, када се "цртала нова политичка карта Балканског полуострва". Његово истраживање пружило је научну основу за разумевање сложених етничких и историјских веза у региону, које су директно утицале на узроке и токове сукоба.

Јевто Дедијер (1880-1918): Цвијићев сарадник и географ

Јевто Дедијер, српски географ и универзитетски предавач, био је доцент географије на Београдском универзитету. Умро је релативно млад, 1918. године. Био је први сарадник и ученик Јована Цвијића. Његов научни рад, посебно у антропогеографији, значајно је допринео развоју српске географске школе. На основу Цвијићевих упутстава, Дедијер је у област Старе Србије уврстио простор од око 40.000 km², што је имало важан геополитички и геостратегијски значај у контексту албанског питања и идеје југословенства. Сматрао је да Далмацију треба везати за Србију, Херцеговину и Црну Гору из природних, економских, етнографских и историјско-традиционалних разлога. Менторско-ученички однос између Цвијића и Јевта Дедијера представља кључни елемент у формирању и континуитету српске географске и етнографске мисли. Ово интелектуално наслеђе било је инструментално у обликовању националних идентитета и територијалних претензија на Балкану, што је имало директне последице на политичке и војне догађаје, укључујући и узроке Првог светског рата у региону. Њихове научне дефиниције простора и народа нису биле пасивне опсервације, већ активни допринос дискурсу који је обликовао перцепције о "праву" на одређене територије, што је индиректно допринело тензијама и узроцима сукоба у региону.

Владимир Дедијер (1914-1990): Историчар и публициста

Владимир Дедијер, син Јевта Дедијера , био је академик, историчар, публициста, новинар и учесник Народноослободилачке борбе. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Као биограф Јосипа Броза Тита, Владимир Дедијер је писао да је Тито са својим пуком стигао само до границе са Србијом и да је Тито тврдио да је "избегавао судбину да се као Хрват и социјалиста бори против своје браће и другова, српских радника и сељака". Дедијер је такође забележио да је Тито вршио антиратну пропаганду у Србији, због чега је наводно био затворен у Петроварадинској тврђави. Међутим, Тито је у поверљивој аутобиографији писаној у Москви признао да је учествовао у казненој експедицији на Србију и да је био на српском фронту као наредник од почетка 1914. до другог повлачења аустријске војске у децембру 1914.. Случај Владимира Дедијера и његових извештаја о Титу и Церској бици илуструје критичан изазов историјске методологије: проблем поузданости извора и утицај политичког контекста на историјско писање. Контрадикција између Дедијерових тврдњи и Титовог поверљивог признања наглашава неопходност ригорозне критике извора и препознавања потенцијалних пристрасности, чак и у биографијама које пишу блиски сарадници. Ово доводи до питања о политичкој цензури и стварању митова, истичући потребу за критичким приступом историјским изворима.

IV. Метафора о Два Трговца Ципелама у Африци: Перспектива и Прилика

Детаљна анализа метафоре

Метафора о два трговца ципелама у Африци представља моћну илустрацију утицаја перспективе на перцепцију прилика и препрека. Поставка је следећа: венецијански трговац шаље два слуге, односно продавца ципела, да истраже тржиште у Африци.

Први продавац се враћа са извештајем: "Нико не носи ципеле. Нема тржишта". Његова перспектива је песимистична, фокусирана искључиво на тренутно стање ствари и очигледне препреке. Он види одсуство ципела као препреку за продају, што га доводи до закључка о непостојању тржишта.

Други продавац, међутим, враћа се са дијаметрално супротним извештајем: "Нико не носи ципеле! Ово је огромно, неограничено тржиште!". Његова перспектива је оптимистична, фокусирана на потенцијал и прилике. Он исту чињеницу – одсуство ципела – тумачи као огромну, неискоришћену прилику за стварање новог тржишта. Ова метафора директно илуструје моћ перспективе: иста објективна чињеница може довести до дијаметрално супротних закључака. Различите перспективе директно воде до различитих акција. Песимистична перспектива води до одустајања, док оптимистична води до иновација и потраге за решењима, као што је едукација тржишта или прилагођавање производа.

Примена метафоре у пословном и ширем животном контексту

Метафора о трговцима ципелама често се користи у пословном свету као мотивационо средство, илуструјући важност проналажења скривеног потенцијала, преузимања ризика и претварања препрека у прилике. Међутим, постоји и "остатак приче" који додаје важну нијансу. Како је наведено у једном извору, "неизбрисив квалитет успешног предузетништва је профитабилан пословни модел". Упорност пред лошим пословним моделом води до неуспеха. Ово додаје слојевитост метафори, сугеришући да оптимизам мора бити утемељен у реалности и одрживости. Додавање овог "остатка приче" трансформише метафору из једноставног мотивационог наратива у сложенију лекцију о предузетништву и решавању проблема. Оно наглашава да сама визија није довољна; она мора бити праћена реалистичном стратегијом и способношћу прилагођавања објективним условима. Ово представља критичку рефлексију на пословни мит.

V. Интердисциплинарне Везе: Синтеза и Мултислојни Увиди

Парадокс и Историја: Непредвидивост и границе знања

Филозофски парадокси, попут Парадокса изненадног испита , илуструју границе предвиђања и знања, посебно када чин знања утиче на исход. Ово се пресликава на сложеност историјских догађаја попут избијања Првог светског рата и Церске битке. Иако постоје дубљи узроци и стратешки планови , непосредни повод, као што је Сарајевски атентат , и сам ток битке често садрже елементе непредвидивости који се не могу у потпуности предвидети или контролисати. Филозофски парадокси о знању и предвиђању пружају концептуални оквир за разумевање хаотичне и често непредвидиве природе историјских догађаја. Баш као што студент не може са сигурношћу да зна дан испита, тако ни актери у историји не могу имати потпуно предзнање о исходу својих акција или ширег сукоба, што наглашава улогу случајности и несавршеног знања у обликовању историје.

Географија, Историја и Конфликт: Улога интелектуалног наслеђа

Рад Јована Цвијића и Јевта Дедијера на друштвеној географији Балкана није био само академски, већ је активно допринео разумевању и обликовању националних идентитета и геополитичких визија у региону. Овај интелектуални допринос, посебно у дефинисању "Старе Србије" , пружио је контекст за територијалне претензије и сукобе који су кулминирали у Првом светском рату. Интелектуални рад географа попут Цвијића и Дедијера имао је директан утицај на геополитичко размишљање и националне стратегије у Србији. Њихове анализе етнографских и историјско-географских карактеристика Балкана нису биле пасивне опсервације, већ активни допринос дискурсу који је обликовао перцепције о "праву" на одређене територије, што је индиректно допринело тензијама и узроцима сукоба у региону.

Метафора као Оквир: Перспектива у историјској анализи

Метафора о два трговца ципелама може се применити на различите историјске наративе и стратешке одлуке. На пример, аустроугарска команда је, потцењујући Србе , можда видела "нема тржишта" за отпор, фокусирајући се на српске материјалне недостатке. Српска команда, са друге стране, упркос бројчаној и материјалној инфериорности , видела је "огромно тржиште" за победу, ослањајући се на искуство и морал својих војника. Ово је директна примена метафоре на историјски догађај, показујући како перспектива утиче на стратегију и исход.

Контроверзе око Владимира Дедијера и Тита такође се могу посматрати кроз ову метафору: различите перспективе, попут званичне историје наспрам поверљивих признања, стварају различите "истине" или наративе о истом догађају. Метафора о трговцима ципелама пружа моћан аналитички оквир за разумевање како субјективна перспектива обликује историјске догађаје и њихове интерпретације. Она наглашава да успех или неуспех, било у рату или у научном наративу, често зависи од тога да ли се на изазове гледа као на непремостиве препреке или као на прилике за иновацију и победу.

Закључак

Овај извештај је разјаснио да се филозофски парадокси, попут Бенардетеовог парадокса и Парадокса изненадног испита, баве границама знања и бесконачности. Детаљна анализа Церске битке истакла је њен значај као прве савезничке победе у Првом светском рату, објашњавајући њене узроке, ток и последице, укључујући и ратне злочине. Истражене су и интелектуалне и породичне везе између Јована Цвијића, Јевта Дедијера и Владимира Дедијера, показујући како је њихов рад обликовао српску географију, етнографију и историографију, као и изазове поузданости историјских извора. На крају, метафора о два трговца ципелама протумачена је као илустрација моћи перспективе у пословном и ширем животном контексту, са додатном нијансом о важности реалног пословног модела.

Сви елементи упита су међусобно повезани на дубљем нивоу. Филозофски парадокси о знању и предвиђању пружају концептуални оквир за разумевање хаотичне и често непредвидиве природе историјских догађаја. Географска истраживања, попут оних Цвијића и Дедијера, нису била само академска, већ су активно допринела обликовању националних наратива и геополитичких стратегија, што је имало директне последице на сукобе. Метафора перспективе пружа аналитички оквир за разумевање различитих приступа и исхода, било у рату, науци или бизнису, показујући како субјективна перцепција обликује стратегије и интерпретације. Ова интердисциплинарна анализа наглашава да се сложени феномени могу у потпуности разумети само препознавањем дубљих веза између наизглед различитих области знања.

Vision /визија

At "Izolit" our vision is complete sustainable and transparent fashion and textile industry. У "Изолиту" наша визија је потпуна одржива а транспарентна модна и текстилна индустрија.

Постоје два начина да постанете трговац:

1. За ветеране трговце, само ако постоји историја сарадње са Матија Костић Пр Изолит WooDSwitch ће на упит бесплатно* отворити евиденцију на Bitrix24.

2. За компаније које немају историју сарадње, потребно је да пошаљете решење о оснивању из АПР у испод наведени подпројекат како бисмо саставили и проследили вам на потписивање уговор о поверљивости као и да уплатите једнократну бесповратну накнаду од 76000 РСД која је ће у случају непоштовања услова WooDSwitch заједнице бити расподељена између Матија Костић ПР Изолит и одабраних уметника у Трица уметничкој галерији.

У случају непоштовања услова период какофоније је између 6-9 дана, што зависи од облика ваше фирме у АПР-у и Матија Костић ПР Изолит а спор ће се отворити за највише 3 дана од истека времена какофоније (након истека времена какофоније средства остају у какофонији још 3 дана у којима се може уложити жалба ако се одлука не прихвата).

*Изузев трошкова обраде и провере упита у износу од 1330 рсд.

There are two ways to become a merchant:

1. For veterans merchants , only if there is a history of cooperation with Matija Kostić Pr Izolit WooDSwitch will open record on request for free* on Bitrix24.

2. For companies who do not have a cooperation history, you need to send the establishment decision from APR to the sub-project mentioned below so that we can draw up and forward to you for signing a confidentiality agreement, as well as pay a one-time non-refundable fee of RSD 76,000, which is in case of non-compliance with terms of the WooDSwitch community to be distributed between Matija Kostić PR Izolit and selected artists with Trica art gallery.

In case of non-compliance with the conditions, the period of cacophony is between 6-9 days, which depends on the form of your company in APR and FYI.AI, and the dispute will be opened in a maximum of 3 days from the end of the cacophony time (after the end of the cacophony time, the funds remain in the cacophony 3 more days in which an appeal can be filed if the decision is not accepted).

*Excluding the costs of processing and checking inquiries in the amount of 1330 rsd.

Community culture is based on following values;

Open

Independent

Proud

Moving

Warm

Prude

Exhaustive

Култура заједнице заснива се на следећим вредностима;

Отвореност

Самосталност

Понос

Покретљивост

Топлина

Чистота

Исцрпност

Merchant guiding principles are:

Reload

Access

Functionality

Leisure

Принципи којима би трговац требао да се води су:

Освежавање

Приступачност

Функционалност

Удобност